Prepelica

Lat. Colturnix colturnix

Lovi se od 01.08 do 30.09.

Prepelica je jedina selica iz porodice koka. Izuzetno atraktivna lovna divljač, pravi magnet za svakog sladokusca. Iz godine u godinu sve popularnija divljač među našim lovcima, posebno mlađim i pravim lovcima. Jer, ovde nema ni gomile mesa ni debelih butova, jednostavno čisto uživanje u radu pasa, upornost i umeće lovaca.

Početak sezone svi nestrpljivo očekuju. Na žalost lovaca, sve su izraženiji problemi u mnogim udruženjima - pre svega, zbog promena u poljoprivredi, velike savremene zadruge i vlasnici zemlje odmah pale ili tanjiraju i zaoravaju strnjišta, često ih i prskaju totalnim herbicidima koji nikako ne odgovaraju ni jednoj vrsti divljači, a lucerke se intenzivno kose zbog proizvodnje senaže ili 4. tog otkosa sena, tako da je udruženje gde se ne oru strnjišta prilično privilegovano, jer je lov na manjem broju privatnih parcela moguć, ali to nije to - jer nema lova na prepelicu bez većih površina - strnjišta i lucerišta.

Na početku sezone, izražene su vrućine i lovci na nišanu imaju lokalne prepelice iz populacije koja se gnezdi u lovištu.

Prvi cugovi i veća brojnost prepelica u lovištima je već oko 20. tog avgusta, da bi špic seobe bio do druge polovine septembra. Tada su u lovištima ptice iz većeg dela Evrope, jer migratorni putevi ovih ptica prilično zahvataju teritoriju naše zemlje.

Najbolje vreme za lov prepelica je sigurno svitanje. I po najvećoj suši tada ima bar malo rose, lov duže traje, psi lakše rade - a i u poljima je moguće naći veći broj ptica.

Posebno je lep lov kada se zadesi daje dan oblačan ili rominja kišica, tada se može loviti i do 9-10 časova, što lovcima omogućava duže zadržavanje, veću pretragu terena i više podignute divljači. Popodnevni izlazak je kraći, ali je popularniji među lovcima, jer tada mnogo više kolega ima vremena da izađe u lovište i tokom radnog dana.

Lov na prepelice jednostavno nije moguć bez dobro obučenog lovačkog psa. Neprikosnoveni kralj lova na prepelicu je sigurno NKD ptičar. Naravno da su upotrebljive i ostale rase, poput vižli, NOD ptičara i bretona, ali kratkodlaki nemci plene svojim stilom, kratkim radom, perfektnim nosom i aportom. Nema lepše scene od sporijeg nemca, koji tipično za svoju rasu pretražuje teren držeći glavu iznad rastinja, karakteristično maše repom i lagano ulazi u zonu mirisa koju realizuje čvrstom markom.

Engleske rase pasa, poput poentera i engleski setera su upotrebljive zbog svog vrhunskog nosa. Bilo kog psa da imate, znajte da nema dugog čekanja kada se karakteristično zaustavi u marci, jer prepelice se izvlače i bez obzira na efektnu marku, ako se predugo čeka, od poletanja divljači najčešće nema ništa. Posebno ako su na parcelama redovi nebalirane slame, prepelice ih vesto koriste za brzo bekstvo. Ima i pasa koji znaju da skoče ukoliko ih ptica iritira karakterističnim bežanjem cik-cak. Prepelica ostaje mirna, jedino ako je pas markira na jako kratkoj distanci.

Jedna posebna rasa se u poslednjih nekoliko godina izdvaja - engleski špringer španijel, ali ovi psi ne markiraju i mnogi lovci iz zbog toga ne vole. Oni kratko rade, imaju perfektan aport a najbolje rade u paru. Jedina mana im je - zbog niskog nošenja glave u oči im upada mnogo semenja sirka i muvara, tako da je posle svakog lova odlazak veterinaru neophodan, jer nemarni lovac itekako rizikuje ozbiljnu infekciju oka svog pomoćnika. Oni koji se prvi put sreću sa špringerima, treba da znaju da je njima izražen treći kapak ispog koga se zabije najviše semena sirka koje direktno iritira oko psa.