Šakal

lat. Canis aureus

Lovi se od 01.01. do 31.12.

Nezadrživo se šire, a po rečima lovaca, razlog za to je zabrana postavljanja klopki, kao i činjenica da su sve ređe na nišanu, jer su svrstani u krupnu divljač zajedno sa vukovima.

U prethodnih dve decenije od kako se pojavio popuacija šakala u Srbiji je konstantno raste, da bi poslednjh godina brojnost populacije ove životinje doživela pravu eksploziju, a prostor koji zauzima konstantno se širi i povećava, pa se šakal sada nastanjuje i tamo gde ga ranije nikad nije bilo. Pojava samo nekoliko jedinki na nekom terenu za par godina gotovo sigurno znači da će ih biti na desetine, pa možda i stotinu! Tačan broj jedinki se ne može utvrditi, a najpouzdaniji znak da šakala ima u nekom lovištu jeste nagli pad brojnosti pre svega zeca, pa zatim fazana iz prirodnog legla, nalaženje ostataka srneće divljači (naročito lanadi!), a šakal ne okleva da napadne u čoporu i prasad divljih svinja, iako je tu dosta oprezan, jer su krmače agresivne u odbrani svojih mladunaca. Lovci i korisnici lovišta pokušavaju da se izbore sa ovom napasti, ali i pored truda koji pojedinci ulažu, nema pomaka u trendu - šakal se širi i dalje, i množi se geometrijskom progresijom, a neko delotvorno rešenje nije ni na vidiku. Masovne organizacije hajki na šakala nisu dale rezultate u smanjenju brojnosti, nego su te hajke postale više prilika za lovačka druženja - šakal je suviše lukav i oprezan da bi dozvolio da ga desetine ili stotinu lovaca opkoli! Hajke najčešće rezultiraju odstrelom od svega par jedinki, što se vrlo brzo nadoknadi novim štenjenjima ženki. Kao najdeotvorniji se pokazao pojedinačni lov šakala čekanjem na rupama u kojima živi, ili čekanjem na mrciništu. Medjutim, za takav lov treba upornosti, a čak ima slučajeva da uprave nekih LU iz raznih (opravdanih i neopravdanih) razloga izbegavaju davanje dozvola za ovakav lov ili ih daju vrlo restriktivno, a treba i pomenuti i propise koji su obavezali lovca da u pojedinačnom lovu ima stručnog pratioca, što dodatno komplikuje borbu protiv ove štetočine, kojem je čovek jedini neprijatelj - drugog prirodnog neprijatelja nema, osim vuka, a vuka ima samo u malom broju lovišta! Pored odstrela, ima slučajeva da su ponegde ljudi (valjda iz očaja?) posegli i za trovanjem šakala, što je pre svega van pameti, a i strogo je zabranjeno! Loša situacija u lovištima povezana sa šakalom i štetama koje pravi je dostigla alarmantne razmere, a izgleda da nije daleko dan kada će šakal u potrazi za hranom početi da ulazi i u dvorišta! Zaista je jeziv zvuk zavijanja šakala kada se u kasnim večernjim časovima počnu dozivati kako bi krenuli u lov.a