• Lug Maršala Tita 69, Beočin
  • 0645375717
Srneća divljač

Srneća divljač

lat. Capreolus capreolus

Lovi se 

srndać od 15.04 do 30.09.

srna i lane od 01.09. do 31.01.

 

Lov srneće divljači zahteva poseban izbor oružja, kalibra i municije, a i optickog nišana. 

Puca na velika odstojanja – ne može se uvek ispoštovati staro dobro lovačko pravilo, da se divljači približimo na sigurnih 150 metara i tako uputimo precizan pogodak u plećku divljači. Lovac je primoran da puca i na daljine izmedu 200-300 metara. Naravno u ovim slučajevima je veći rizik za dobru ocenu divljači, zato lovočuvar treba da ima dobru opremu, dobar dvogled po mogućnosti spektiv, da bi se ocenio kvalitet trofeja.  

Poželjno je imati i spravu za merenje daljine, da ne bi došlo do promašaja ili ranjavanja divljači.(DALJINOMETAR / DALJINOMER)

Ukoliko pratilac dobro poznaje svoj teren, može sa dobrom sigurnošću proceniti daljinu i tako uputiti strelca za nišanjenje (npr. jedna tzv. duz – linija je u Vojvodini 400 metara, stubovi električnog dalekovoda isto mogu poslužiti za ocenu daljine itd.).

Najveću sigurnost lovcu može pružiti izbor odgovarajućeg oružja, a to su lagani lovački karabini, lovačke kuglare – prelamače (kipp – lauf) ili lagane kombinovane puške, poznatih domaćih i svetskih proizvođača.

Kod izbora kalibra treba da pripazimo naročito da kalibar ne sme biti manji od zakonom dozvoljenog i poželjno je da ima što duzu ravniju putanju.

Na osnovu toga minimum što zadovoljava je od naših prisutnih kalibara 222 Rem., 222 Rem.magnum, 223 Rem.magnum, pa tako tzv. Nemački kalibri kao što je S,6×57, 5,6 VonHofe zatim u naš najviše poznat i svetski cenjen 243 Winchester i 6,5×57 (6,5x57R), od novijih kalibara 6,5×65 RWS (6,5x65RRWS), 6,2 Frerees (6,2RFrerees), 25-06 Rem., zatim stari dobri 6,5×68, a od grupe tzv. srednjih kalibara 270 Winchester, 7×64, 7 Rem.magnum i 30-06.

Naravno pored ovih kalibara imamo Wetherby magnume a kao gornju granicu 300 Winchester magnum i 8×68. Odlika svih ovih kalibara je velika brzina zrna i dobra balistička putanja, što znači da je tačka upucavanja od 190 do 220 metara, a odlikuje ih mali pad zrna do 300 metara.

Odlučujući faktor kod izbora kalibra je ipak lovac – strelac, on mora prilagoditi kalibar svojim mogućnostima i sposobnostima. To znaci da mora biti siguran u sebe i u svoje oružje, a da se pri tom „NE PLAŠI“ svog oružja, jer ima veliki povratni udar prilikom opaljenja zrna. 

Kada smo odabrali odgovarajuće oružje i kalibar sledeći jako bitan faktor je čvrsta i sigurna montaža, to jest držač optičkog nišana.

Veoma je bitno da se odabere kvalitetna lovačka optika, dobrog kvaliteta sa odgovarajućom končanicom, sa dovoljno svetlosne snage i uveličavanja. Na veće daljine za ravničarske lovove uveličanje optike mora biti minimum 6 puta a premer objektiva minimum 40 mm.

Poznate su marke i najviše korišćene 6×42, zatim tzv. varijabel optike npr. 2,5x9x42 Hi 3x do 9 x 40, a za otežane svetlosne uslove i teže puške 2,5 do 10 x 50.

Poželjno je koristiti tanke končanice koje ne zaklanjaju telo divljači na većim daljinama.

Ovo ne znači da i ostali optički nišani na tržištu nisu dobri, ali gore navedeni su i po ceni i po kvalitetu daleko najkorišćeniji.

Optički nišani većeg premera su pogodniji za lov u nepovoljnim svetlosnim uslovima, u ranu zoru ili sumrak.

Kod izbora zrna treba ići na odgovarajuću težinu, razantnost i preciznost. Najbolja su tzv. špicarska zrna sa podeljenom košuljicom koja ne eksplodiraju od jednog lista ili tanje grančice i ne gube pravac, a ostavljaju energiju u telu divljači i održe što veći postotak svoje težine, da imaju probojnu moć, jer tako prouzrokuju obilno krvarenje i ranjena divljač se lakše pronalazi po tragu. To je jako bitno, pošto u ravničarskim terenima u zavisnosti od vegetacije puno se puca u žitu, travi, žbunju itd.

Sve gore navedeno ima svoju svrhu ako je oružje pravilno upucano i ako se pred lovnu sezonu ispali nekoliko metaka na strelištu radi provere preciznosti oružja.

Po pravilu svaki gost pre nego sto izađe u lovište treba na strelištu domaćina ispalti probni hitac jer divljač i lovište nisu poligon za vežbanje.

To je naročito dobro i zbog toga da stručni pratilac može oceniti kvalitete, streljačke sposobnosti gosta i tako ga dovesti do pozicije pucanja na divljač.

Stručni pratilac uvek treba, ako postoji ikakva mogućnost da obezbedi komotan položaj strelcu i siguran naslon, jer je to preduslov za precizan pogodak i nikako ne sme dozvoliti da gost puca divljač u trku ili kada nije okrenuta plećkom. Treba izbegavati pucanje u vrat jer može doći do promašaja, ranjavanja ili upropašćenja trofeja usled pogodka u glavu ili rogovlje.Najbitnije je da lovac ima poverenje u svoje oružje i u sebe, a to može postići vežbanjem na strelištu.

Treba da zna staro pravilo ako je nešto dobro ne treba ga menjati i sa čvrstom voljom treba uputiti zrno na pravo mesto i tek onda se ostvaruje svrha lova na visoku divljač, postiže siguran pogodak, divljač se odstreljuje sa malo patnje i tada je lov uspešan.